Dizajn igre za Virtuelnu Realnost u Unity 3D Game Engine

Srđan Miljković | Diplomski rad

Ideja o Virtuelnoj Realnosti datira još iz 1960-ih godina, kada je Morton Heilig dizajnirao Senzorama mašinu 1962. godine. Korisnici su na Senzorami mogli pogledati nekoliko kratkih filmova, a mašina bi im upotpunjavala doživljaj aktivirajući im i druga čula pored vida i sluha. Osamdesetih godina VPL Research patentira nekoliko VR uređaja, čija je tehnologija poslužila za dalji razvoj tehnologije u VR oblasti, a početkom devedesetih godina u prodaji su se našli prvi korisnički VR headset-ovi. Kompanije kao što su Sega, Virtuality i Nintendo pravile su VR hedset-ove za svoje igračke konzole, ali zbog nedovoljno razvijene tehnologije u to vreme i visoke cene, virtuelna realnost nije uspela da zaživi.

Krajem 2000-ih godina, pojavljuju se novi, tehnološki napredniji i pristupačni VR headset-ovi, koji vraćaju interesovanje za VR na velika vrata. Začetnik novog talasa je Palmer Luckey koji je 2010. godine dizajnirao Oculus Rift VR Headset. Tehnologija savremenih VR uređaja zasniva se na tehnologiji pametnih telefona, od malih brzih procesora, žirokopa, pa sve do ekrana visoke rezolucije. Virtuelna realnost nudi nam mogućnost da oživimo sva naša maštanja, budemo deo video igre, ili iskusimo ekstremne situacije bez opasnosti po naš život. Upravo te mogućnosti su i pokretač ideje za ovaj projekat.

Ideja rada je da se korisnik putem VR headset-a stavi u ekstremnu situaciju u kojoj će se osetiti ugroženim. Za takav scenario izabran je performans gde će korisnik biti gađan noževima. Uz pomoć programa za 3D računarsku grafiku Autodesk Maya, napravljena je scena pozornice i animacija karaktera koji baca noževe ka korisniku. Za modelovanje scene i karaktera korišćene su Box i Poligonalna tehnika modelovanja, dok su teksture rađene u Photoshop-u i 3D Coat-u metodom bojenja senki i highlight-ova na difuznu teksturu, tako da kasnije ne zahtevaju postavku svetla u sceni. Kod animiranja karaktera prvo se pravi Idle animacija (animacija kada je karakter neaktivan), a sve ostale animacije (animacije bacanja noža) moraju kretati i završavati se u Idle animaciji. Cela scena, zajedno sa animacijama, nakon izrade u Mayi ubačena je u Unity 3D game engine, gde su animacijama dodati zvučni efekti i zvukovi za dočaravanje atmosfere teatra. Simulacija je naposletku prilagođena za rad na HTC Vive VR Headset-u, koji je jedan od najpopularnijih i najboljih VR headset-ova današnjice, a koji pomoću svog Lighthouse sistema praćenja pokreta nudi i mogućnost kretanja u prostoru. Ovaj rad je služio i kao demonstracija kako se programi za 3D kompjutersku grafiku u kombinaciji sa Unity 3D Game Engine-om mogu koristiti za razvoj igara i simulacija za virtuelnu realnost.